Klek naš najbliži, lipanj 2012.

Pozz s Kleka


Kako sam i počeo pa da nek se to ne ugasi, jer gledajući u arhivu bloga, nitko od aktivnih penjača nije i aktivni pisač. A svi su pismeni i odmah primjete gdje je nastala greška. A ovo pišem jer me zamolila Daniela. Pa nek joj bude . Na Tjelovo, četvrtak trebala je biti biciklijada Laganini uz Kupu pa do Šumbara na pivu. I bilo bi, da se nisu na sastanku javili oni koji imaju vremena i oni koji nemaju.

Oni koji imaju lijepo su pohvatali produžetke i otperjali tko zna kuda Najprije će biti da su na Paklu zapalili. A mi koji smo morali šljakat u petak, mi iz škole i dva stara asa. Nisu stari al imaju staža penjačkog ohoho iza sebe. Siniša i Sičko. A mail je poslan svima koji bi htjeli.. U taj četvrtak u pola osam kupim Martu,zar je uopće ko sumnjao i stiže naravno Daniela. Zezamo ih zbog friza da su ko mama i kćer, obje kratko ošišane i kovrčave. I u Karlu kava, stiže nam i Velimir.. I kad pokupimo sve stvari ustanovimo da je bez veze ići s dva auta. A u Caddy sve stane i roba i ljudi. Do autoputa Marta se preša sa ostatkom ekipe odozada a nakon ulaska na autocestu pebacuje se u prtljažni prostor i tako stižemo u Ogulin. A na tamošnjoj rampi iz vatrogasnog kombija vire odozada viškovi glava kao i kod nas. Baš je zeznuto kad se nekud hoće iće, i nema onda ništa veze . Ni komfor ni lova, samo da se ide. U plodine po provijantpa do Bjelskog sve je pet. Tamo istovar. E jebiga ja sam pretovario ruksak,a ovi ispred mene s malo godina i kila lete. Nemogu ja tako, a učiteljica veli, aj na nos uzdah a na usta izdah. Ma nije to nego sam ruksu nabubo jelom i pićem.A trebaće, vidiće se kasnije. Oni su light and fast,a ja obratno. I do doma sam propišao na sve pore,al i kod njih curi.Stišću grdo. Kratka stanka. Sendvič u gubu ,Sičko veli, jedi nema veze kaj nisi gladan trebaće ti snaga. Gore nema neke gužve samo mladi Ogulinci idu nešto popet da ne zahrđaju. Malo zafrkancije na duge kose ,i odlazimo pod stjenu. Naumili smo famoznu Omladinku. I žalosno gledamo kako neki već čuče u nju zavezani,a i ne idu nekom brzinom. I tri su u navezu. Nebumo ih iščekali. Sičko vadi kartu smjerova i šalta nas još dolje . Pa polomiću noge na tom glupom siparu, a nismo ni počeli. A ruksa ,gura li ga gura dole. Aj konačno.Isti ulaz al dva smjera.

Siniša otima Martu sebi i ide popet tu Dragmanicu. Ja ustanovljujem da se po tom gore nemrem s ruksakom pretovarenim popet ni u ludilu. I ostavljam ga pod stjenom. Neću si komplicirat život dodatnim kilama i ovako ih imam previše.Samo voda u torbi od pojasa. I tu nas se rasporedi . Mi idemo u HPD. Malo sam onako lepršavo nesiguran. Ne pada mi se opet i sve mjere opreza poduzimam,od provjere opreme ,upozorenja Velji da ne surla ,što on voli napraviti,pa do molitve. Sičko se navezao s Danielom. Počeli, i njih dva otišli. I nemam ja volje voditi, ide Veljo. Nek sam ja privezan. Prvi cug lako. Samo je sve nekako popreko. Ako rokneš, nema da malo letiš. Zato polako i sigurno Ne vidim ni Martu ni Sinišu . Ni nečujem ih u deranju, vuci španaj i ostalim kricima sa stjene. Uglavnom polako se uzdižemo . Sičko šalje Danielu napred. Ide ta naša stara mačka, ko po svom krovu, koji zna napamet. Samo klizi prema gore. I drugi cug smažemo. Ide bome i Velimir. A ja samo polako. Malo sam nesiguran.Ne volim više da mi uže stoji labavo. Ko moj Sale što je nogu izvinuo pa ga danas nema tu, španaj je u imenu.Al svejedno volim kad se okrenem za sobom i pogledam dolje. Jebiga zato se i penjem. Vidik koji puca podamnom tjera na još.

I stigli smo do najtežeg djela . Malo gore pa oštro desno . A glatko glatko. Ode Daniela a Sičko nemože suzdržat se ,nego veli ,svaka čast Daniela. Otišla je prva, pokačila komplete i sakrila se iza ćoška osiguravat Sička, koji ide za njom. A sad, kako dalje? Visio je Sičko na stjeni i kombinirao kako da kad postavo komplete gurtne i svašta nešto pa da meni omogući prolaz dalje . I smislio je . Samo nam je Daniela nestrpljivo izvirivala šta sad on to radi. Mene vadi iz mogućih govana . Smislio je nekakav štos sa njihaljko-hodaljkom dok visiš na osiguranju pa se odnjišeš gore. I veli ajde. Hm.Idem. Nema nazad. Neću ja sad tu nešto se ženirat,oprosti Danči, nego grizi. To ćeš proć i točka. I malo sam procurio malo sam visio ,al sam iz trećeg puta prošao. Pa sam i ja dobio bravo. Jer Sičko si je napravio osiguralište na pola puta i nadgleda moj poduhvat. Velimir je spretan i mora sad pokupit sve to za mene postavljeno. Može on to ali opet brza. Nije skinuo komplet, a krenuo je oštro gore. Pa nemože, nego mora natrag otkopčati osiguranje. A još i meni tumači kako to treba.

Daniela u akciji          Foto Sićko

Znam ja kako treba, al treba tako moći. I sve smo savladali do zadnjeg cuga. Neki opaki kamin. Sičko je krenuo ispipava pregledava ,odozdo izgleda da je to lako. Samo izgleda dok i ja nisam ušao unutra. Rekoh u šali da ću popet se tu lijevo gdje je glatkoća živa, kad ispalo da baš tuda moram. E sad mi je bilo baš dosta. Gledam kako ode Sičko,za njim koza Daniela,pa na štriku za sobom mene ostavlja Velimir.. A ja čučim u rupi i mislim si koji mi je ku.., i ona Daniela kud me je zapeljala,i kak ja sad tuda da se ispentram. A sa strane iznad se čuju glasovi. Siniša sjedi na suprotnoj stjeni s Martom i podjebava, Smazali su Dragman. Neću ni mislit kud su sve prošli. Aj sad bože pomozi. Zapeljal sam se krivo,sav se iskrivio i onda skužio da se nisam dosta raspečio. Na drugi kraj kamina jednu nogu, primi se na đikan, diži se na noge i jebote vidim Sinu i Martu. Vani sam. Grebem po travi, a najljepši dio je pred menom. Pa ja sam izašao na vrh vrha Kleka. Kroz rupu gdje se samo izdaleka sa strahom nadviruju, da dolje niz stjenu pogledaju. Straight to the top. E to me razveselilo onako pravo. Slikice i sad smotali užad,slikali se još na silasku. I eto problema. Treba sad skroooz dole po tom glupom siparu po ruksak. Sva sreća pa je Sinišina trenirka smještena u mome. Jer on je otišao po njega, Zahvalan sam mu, nemogu reć koliko.. Al sad na dom, pa da mu istresemo sadržinu. Na stol ,pa u sebe. E sad sam ja u prednosti za tri dužine. Ima tu i pancete čajne sira kuhanih jaja pive soka vode luka kruha. Ima svega. Mogu i oni onu svoju sirotinju od jela popravit. Tako smo se napucali, da kad smo sišli dolje do auta i sjeli u piceriju jeli smo samo po pola pice. I pili pivce. Ja jedno,samo, jer traba bratiju doma dopeljat. Marta opet iza. Ćorila je premorena na ruksacima iza, i nije ni osjetila kad smo stigli kući. Razdužili opremu,pa sam brzo morao u Karlu još jednu pivu strusiti jer je planula u meni ona polovica pice. Raskusurali smo se za troškove i kud koji mili moji. A vidim da već nešto kuju,kud bi i šta bi . Čuju im se kotačići u glavi i oke sjaje, kad se počne priča o penjanju. A sutra je utorak i sastanak. Da čujem gdje je druga bratija penjala. A njima nek ovo čitaju pa će sve znat. Ako im nebude predosadno i preopširno. Al neka. Ja sam napisao. A fasovaće i ta Omladinka. I Gitaru sam Saletu obećao.

Haug.

Op.S.nisam ispravljao ništa u Rajkovom tekstu, ostao je original jer takav je možda i bolji.

Klek, nisam jako dugo penjao HPD-jku i ostao sam iznenađen u kakvom je stanju. Svi znamo kako je kršljiva, sipar u dijelu Cepinaškog, obrasla travom, puna mirisa, oblika i vrsti cvijeća, perunike rastu ko kod moje mame u vrtu. Samo jedan problem, koji bi istaknuo, a to je sigurnost koju je taj smjer imao prije, a koju nema sada. Ima nekoliko fixova, nekoliko starih klinova ali sve to nedostatno za potpuno sigurno penjanje, posebno s nazovimo ih "početnicima". Ne znam gdje su nestali klinovi (ostao je samo jedan moj) koje sam zabio devedesetih, kad sam penjao sa još trojicom, ne baš vještih i ne laganih partnera (Kuka, Aljoša, Branimir), a namučio se sa njima u ulaznom dijelu prečnice. Nema veze, ne bih o tome nego o ovoj generaciji polaznika alpinističke škole. Mislim kako bi to trebala biti X po redu (10-ta), pa prema tome i nekako jubilarna. Do sada najmalobrojnija, ne znam, možda zbog cijene ali siguran sam po kvaliteti, želji za penjanjem,manje po znanju..?? najbolja škola do sada. Sve te škole ostave neki djelić uspomena, bilo školarcima, bilo instruktorima. Neki detalji dugo se prepričavaju u krugovima koji su u tome, penjanje, alpinizam, speleologija. Ovu bih istaknuo po slijedećem, nekoliko izrazito penjački nadarenih i nekoliko sa silnom voljom i željom, bez obzira na godine i predispozicije, mislim na "težinu i veličinu" polaznika. Svima njima cilj je bio što bolje odraditi zadano i napravili su to na zavidnom nivou. Tako ću iskoristiti priliku i poručiti svima, "novima" prvo, sigurnost i pamet, starima zahvala na pomoći i suportu što smo i ovu školu uspješno doveli do kraja. Rekao sam negdje na početku, ova škola mi je zadnja i je, dosta je bilo, sve ove godine. Nemate pojma koliko je to posla, obveze i odgovornost, uh... Bitno, kako se nikome nije ništa jako loše dogodilo, pogledajte samo novine i akcije GSS-a.

Nastavimo se družiti, pa makar i uz penjanje.

Sićko.

Penjati se mora, nastavak

Predavanje, Dado Mesarić: Kako sam počeo penjati i što se potom dogodilo

U četvrtak 14.6. u parku pored MoFit fitness centra u Zagrebu
(Selska-Zorkovačka) u organizaciji fonda Penjati se mora održat će se predavanje Dade Mesarića pod nazivom "Kako sam počeo penjati i što se potom dogodilo". Prilika je to za ugodno i opušteno druženje pod zvijezdama. Ulaz je besplatan a donacija fondu poželjna.

Dado Mesarić se alpinizmom bavi od svoje šesnaeste godine. 1965. godine učlanio se u Alpinistički odsjek HPD Željezničar gdje je i danas aktivan član. Iza njega je 47 godina penjanja no fascinantno je što svemu tome pristupa sa sebi svojstvenim entuzijazmom te ga i dalje vesele odlasci u planine i stijene. Sudionik je prve hrvatske alpinističke ekspedicije na Grenland 1971. godine, vodio je ekspediciju na Kavkaz 1974., bio je član ekipe koja se 1979. popela na Everest po Zapadnom grebenu no u svom predavanju neće govoriti o tome gdje je bio i što je popeo već će se osvrnuti na nekoliko penjačkih iskustava koja su njegov svijet okrenula naglavačke i odredila ga svjetonazorski.Bio je instruktor i većini karlovačkih penjača na alpinističkim i GSS školama.

Program, 14.6.2012.

12-15h - MoFit, dan otvorenih vrata. Svi zainteresirani za sportsko penjanje i alpinizam mogu se besplatno okušati u penjanju na umjetnoj stijeni u fitness centru MoFit. Za sudjelovanje je obavezna najava na broj telefona: 01/30 12 148.

19-21h - neformalno druženje, prilika za razgovor o penjanju i alpinizmu te informiranje o aktivnostima fonda Penjati se mora.

19-21h - Radionica: Slackline - kako brzo, jeftino i efikasno započeti s hodanjem po užetu - zabavnoj vježbi koordinacije i koncentracije.

21h - Predavanje: Dado Mesarić